TN70: je doneo veliku promenu u proizvodnji svinja u Finskoj

TN70: je doneo veliku promenu u proizvodnji svinja u Finskoj

Ulla Ketola ponosno pokazuje podatke iz 2015. godine Optipossu Development Group-a u HKScan-ovoj centralnoj kancelariji koja se nalazi u Turku. U 2015-toj godini i na malim i na velikim farmama je došlo do jasnog skoka kod broja zalučenih prasadi po jednoj krmači. „Za godinu dana je u proseku ovaj broj povećan sa jednim prasetom po krmači. Ranije nikada nismo uočili takav boljitak u našim rezultatima. Prvo nismo mogli ni da poverujemo” – rekla je Ketola.

Plus jedno prase

Ulla Ketola prati rezultate 74 farmi, što ukupno znači skoro 25.000 krmača. To je 85% populacije krmača u proizvodnom sistemu HKScan-a. Otprilike 75% krmača je novo ukrštanje TN70. Proizvodnja zalučenih prasadi po krmači je porasla sa 27,5 na 28,5, i od većih farmi je 23 sa otprilike 20.000 krmača postigao prosek od 29,4. Računamo na to, da će se povećanje proizvodnje na farmi i dalje nastavljati, kako sve više krmača budu zamenjivali na TN70, i krmače će proizvoditi u četvrtom ili u ciklusu koji će slediti nakon toga.
Uopšteno se može zaključiti, da u Finskoj postoji dve vrste farmi: male farme proizvode sa 100-150 krmača, dok veće specijalizovane farme sa preko 800 krmača. „Na oba tipa farmi smo videli jasni napredak u proizvodnji” – rekla je Ketola. Čak na manjim farmama smo videli napredak od 2 zalučena praseta po krmači. To je posledica toga, da su istovremeno sa uvođenjem TN70, sa tradicionalnog sopstvenog uzgoja prešli na kupovinu hibridnih nazimica.
To povećanje u proizvodnji podiže na novi nivo uzgoj svinja u Finskoj. U proteklim godinama se ova grana brzo razvijala zahvaljujući tome što se ulagalo u bolje tehnologije i usluge stručnog savetovanja. Broj zalučenih prasadi po krmači se u odnosu na 24,6 komada u 2008. godini popeo na 26,7 u 2011. godini, dok je 2015. godine dostigao vrednost od 28,5.

Menadžment mora da nauči kako se drži TN70

Super rast uz pomoć TN70 ne dolazi sam od sebe, TN70 je genetika drugog tipa. Ulla Ketola smatra, da na brojnim mestima kod proizvodnje životinjama treba pristupiti na drugačiji način. „To počinje već sa uzgojem nazimica. Ponekad su proizvođači skloni tome da nazimice prerano ubace u uzgoj. To se dešava zbog toga, da u nedostatku odgovarajuće ishrane nazimice rastu previše brzo. Nazimice dostižu brže kilažu sa kojom bi se u normalnim okolnostima vršila prva oplodnja. Da bi se ovaj i drugi problemi izbegli farmeri treba da mlade nazimice hrane prema preporukama Topigs Norsvina.”
Stručna savetnica Ketola je primetila i to, da krmače dobijaju ranije prvi estrus. To znači da farmeri moraju da usklade ostale procese rada prema bukarenju i te metode rada uglavnom treba menjati.

Niža stopa uginuća prasadi

Jedan od iznenađenja sa kojima se Ketola i njen tim suočio je da se broj mrtvo rođenih prasadi ne povećava, iako je to nešto što bi se očekivalo kod većih legla. „Naprotiv broj mrtvorođenih prasadi se smanjio. Krmača se jako lako prasi.”
Ekstra oprašeno prase na farmama dovodi do toga, da baterije postaju prenatrpane, što dovodi u opasnost kvalitet proizvedene svinje. Trenutno je privredna situacija veoma teška, i farmeri jako teško mogu da ulože u nove objekte. Ketola smatra, da farmeri mogu da razmišljaju o proširenju kapaciteta ili počinju da smanjuju broj krmača. „Mogu da proizvedu isto toliko prasadi sa manje krmača. Smanjuju se proizvodni troškovi po jednoj krmači ako krmače proizvedu više prasadi. To deluje pozitivno na sopstvene troškove.”
Viši nivo proizvodnje krmača zanči i to da se o ishrani krmača treba povesti posebno računa. Treba da se poveća standard ishrane, naročito treba obratiti pažnju na nutritivnu vrednost hrane. Zbog svih ovih faktora potrebno je promeniti i menadžment na farmi na koji stručni savetodavni tim HKScan polaže veliku pažnju.
Prasad se i u još većim leglima rađaju sa visokom porođajnom težinom, vitalna su i izjednačena kod rođenja. To je savršen start za jednu uspešnu fazu tova. HKScan i dalje prikuplja informacije tokom perioda tova ali još uvek ne raspolažu sa dovoljno podataka za objavljivanje. Uopšteno ono što je već sada jasno je da potomci TN70 imaju veći prirast.
Ulla Ketola je sumirala da je uvođenje TN70 donelo velike promene u uzgoju svinja u Finskoj. Proizvodnja po krmači se u značajnoj meri povećala. To smanjuje troškove proizvodnje, što dovodi do toga da se sve bolje usaglašava sa drugim delovima Evrope. Nova krmača znači i to da treba preispitati i način ishrane i druga pitanja u vezi sa menadžmentim. TN70 je drugačija od ranije upotrebljavane genetike i veća proizvodnja dovodi do novih izazova. Ketoli je jasno, „da se naše gazde raduju uvođenju TN70. Ona znači veliku pomoć u konkurentnosti na tržištu.”

Uticaji uvođenja TN70 (Prema podacima o 1-3 ciklusa):

  • Godišnje zalučeno prasadi po krmači: + 1.0 prasadi
  • Postotak prašenja: + 2/+7%
  • Broj dana u kojima ne proizvodi (gubitak): – 1/-2 dan
  • Broj živorođenih po leglu: + 1,5 prase
  • Broj zalučenih po leglu: + 0,8 prase
  • Uginuća do zalučenja: + 2,7%
  • Remont krmača: + 0,02
  • Životne performanse krmače: + 9,5 prasadi

Više vijesti